„Jedino čega se treba plašiti je sâm strah“ je bio glup savet.

Naravno, ne morate nagomilavati rolne toalet papira – ali ako se oni zaduženi za donošenje odluka plaše straha, oni će potceniti realnost situacije sa ciljem da izbegnu „masovnu paniku“. Strah nije problem, već šta radimo sa njim. Strah nam daje snagu da se nosimo sa sadašnjim opasnostima i priprema nas za one kasnije.

Mi (Marcel, epidemiologija + Nicky, dizajn/programiranje) smo iskreno zabrinuti. Kladimo se da ste i vi! Zato smo mi kanalisali naš strah u pripremanje ovih interaktivnih simulacija, tako da vi možete kanalisati strah u razumevanje:

• Prethodnih nekoliko meseci (uvodni kurs epidemiologije, SEIR model, R i R₀)
• Narednih nekoliko meseci (ograničenja kretanja, praćenje kontakata, maske)
• Narednih nekoliko godina (imunitet, vakcinacija)

Ovaj vodič (objavljen prvog maja 2020. godine, vidi ovu fusnotu!→¹) za cilj ima da u vama pobudi nadu i strah. Da bismo pobedili COVID-19 na način koji čuva našu mentalnu i finansijsku stabilnost, potreban nam je optimizam za smišljanje planova, ali i pesimizam za smišljanje rezervnih planova. “Optimista izmisli avion, a pesimista padobran.”, Gladis Brovnin Stern.

Vežite se, polećemo!

Prethodnih nekoliko meseci

Piloti koriste simulatore letenja da nauče kako da ne sruše avione.

Epidemiolozi koriste simulatore epidemija da nauče kako da ne uruše čovečanstvo.

Počećemo od veoma, veoma jednostavnog „epidemiološkog simulatora letenja“! U ovoj simulaciji, zarazni ljudi (eng. Infected) mogu preneti zarazu na podložne/zdrave ljude (eng. Susceptible) uvećavajući tako broj zaraznih :

Procenjeno je da se na početku izbijanja COVID-19, virus prenosio sa na u proseku na svaka 4 dana.² (Zapamtite, ovaj vremenski period puno varira.)

Ako simuliramo samo efekat „dupliranja broja slučajeva na svaka 4 dana“, u populaciji koja počinje sa samo 0.001% , šta se događa?

Pritiskom na „Pokreni“ pokreće se simulacija! Možete je puštati ponovo kasnije sa drugačijim parametrima (napomena o simulacijama ³):

Ovo je kriva eksponencijalnog rasta. Počinje malim brojevima, a zatim naglo poraste. Od „a ma to je samo grip“ do „zapravo, grip ne uzrokuje masovne grobnice u razvijenim gradovima“.

Međutim, ova simulacija je pogrešna. Na svu sreću, eksponencijalni rast ne dešava se u nedogled. Jedna od stvari koje zaustavljaju širenje virusa su ljudi koji već imaju virus:

Što ima više zaraznih , zdravi češće postaju zarazni , ali tada je manje zdravih , pa zdravi ređe postaju zarazni .

Kako ovo menja porast broja zaraznih tokom epidemije? Otkrijmo:

Ovo je „S-kriva“ ili kriva logističkog rasta. Počinje malim brojevima, zatim eksplodira, a onda usporava.

Ali, ova simulacija je i dalje pogrešna. Nismo iskoristili činjenicu da zarazni u nekom trenutku prestaju da budu zarazni, ili 1) oporavkom, 2) „oporavkom“ sa oštećenim plućima, ili 3) umiranjem.

Zarad pojednostavljenja, hajde da pretpostavimo da svi zarazni postaju oporavljeni (eng. Recovered). (Samo zapamtite da u realnosti, neki umiru. ⁴) Oporavljeni ne mogu ponovo biti zaraženi, i pretpostavimo – za sada! – da oni ostaju doživotno imuni.

U slučaju COVID-19, procenjeno je da su zarazni u proseku 10 dana.⁵ To znači da će se neki oporaviti za manje od 10 dana, a nekima će biti potrebno više. To ovako izgleda sa simulacijom koja počinje sa 100% :

Ovo je suprotno od eksponencijalnog rasta, ovo je kriva eksponencijalnog pada.

Kako se menja S-kriva logističkog rasta ako se u simulaciju doda efekat oporavljanja?

Hajde da otkrijemo.

Crvena kriva predstavlja broj aktuelnih slučajeva ,
Siva kriva je ukupan broj slučajeva (aktuelni + oporavljeni ), počinjemo sa samo 0.001% :

I otuda famozna kriva! Ovo nije zvonasta kriva (poznata i kao normalna ili Gausova raspodela, prim. prev.), nije čak ni „log-normalna“ kriva. Ona nema ime. Ali videli ste je zilion puta, i preklinjani ste da je ispeglate.

Ovo je takozvani SIR model ( Susceptible - zdravi/podložni Infectious - zarazni Recovered - oporavljeni) ⁶, druga najvažnija ideja u početnom kursu epidemiologije:

Komentar: Simulacije na osnovu kojih se donose odluke su mnogo sofisticiranije od ovih! Ali SIR model i dalje može da objasni neke generalne trendove, iako mu nedostaju finese.

U stvari, hajde da dodamo jednu finesu: pre nego što postanu , oni prvo postanu inficirani (eng. Exposed). U ovom stanju, ljudi imaju virus ali ga ne mogu još prenositi, oni su zaraženi ali ne još zarazni.

(Ova varijanta modela zove se SEIR model, gde „E“ potiče od „Exposed“ - inficiranih.⁷ Na engleskom „Exposed“ , što znači „izložen“, ne potvrđuje da je virus u organizmu, već samo da je postojala šansa da se osoba zarazi. Međutim, u ovom modelu „Exposed“ znači da osoba ima virus. Naučna terminologija je nekad nekonzistentna. ⁸)

U slučaju COVID-19, procenjeno je da se u stanju inficiran-ali-ne-još-zarazan provede 3 dana, u proseku.⁹ Šta se dešava ako i to dodamo u simulaciju?

Crvena + Roze kriva su aktuelni slučajevi (zarazni + inficirani ),¹⁰
Siva kriva su ukupni slučajevi (aktuelni + oporavljeni ):

Nije se mnogo toga promenilo! Vreme tokom kojeg osoba ostaje inficirana (ali ne i zarazna) menja odnos : , kao i kada broj aktuelnih slučajeva dostiže maksimum... ali visina maksimuma, i ukupan broj slučajeva na kraju, ostaje isti.

Zašto je to tako? To je zbog prve najvažnije ideje u početnom kursu epidemiologije:

Ovo je skraćeno od „Reproduktivni broj“ (eng. Reproduction number). To je prosečan broj ljudi koje zarazi pre nego što ozdravi (ili umre).

R se menja tokom trajanja epidemije, jer se menjaju broj imunih i intervencija.

R₀ je vrednost R na početku epidemije, pre imuniteta ili intervencija. R₀ bliže prikazuje snagu samog virusa, ali se ipak menja u zavisnosti od lokacije. Na primer, R₀ je veće u gušće naseljenim gradovima nego u retko naseljenim ruralnim sredinama.

(Većina članaka u novinama – čak i neki istraživački radovi! – mešaju R i R₀. Opet, naučna terminologija je nekad nekonzistentna.)

R₀ „tipičnog“ sezonskog gripa je oko 1.28.¹¹ Ovo znači da na početku epidemije gripa, svaki zarazi 1.28 drugih u proseku. (Ako zvuči čudno što ovo nije ceo broj, setite se da „prosečno“ majke imaju 2.4 deteta. To ne znači da polu-deca trče okolo.)

Procenjena vrednost R₀ za COVID-19 je oko 2.2¹², mada jedna još-uvek-nedovršena studija procenjuje da je u Vuhanu vrednost R₀ bila 5.7(!).¹³

U našim simulacijama – na početku i u proseku – u toku 10 dana, svaki zarazi nekoga na svaka 4 dana. „4 dana“ je dva i po puta kraće od „10 dana“. Ovo znači da – na početku i u proseku – zarazi 2.5 drugih. Stoga je R₀ = 2.5.¹⁴

Igrajte se sa računanjem R₀ da vidite kako R₀ zavisi od vremena potrebnog za oporavak i vremena proteklog do novo-zaraženih:

Ali zapamtite, što je manje , ređe postaju . Aktuelni reproduktivni broj (R) zavisi ne samo od bazičnog reproduktivnog broja (R₀), nego i od brojnosti ljudi koji nisu više tj. podložni/zdravi (time što su, na primer, ozdravili i stekli prirodni imunitet).

Kada je dovoljan broj ljudi imun tada je R < 1 i virus je zauzdan! Ovo se naziva imunitet krda. Za viruse gripa, imunitet krda se dostiže vakcinisanjem. Pokušaj da se dostigne „prirodan imunitet krda“ izlažući ljude zarazi je užasna ideja. (Ali ne zbog razloga koji vam možda padaju na pamet! Objasnićemo kasnije.)

Poigrajmo se sa SEIR modelom ponovo, ali prikazujući kako se vrednosti R₀ i R menjaju tokom vremena, kao i granični broj zaraženih kada je imunitet krda dostignut:

Obratite pažnju: Ukupan broj slučajeva ne staje sa rastom kada se dostigne broj zaraženih potrebnih za imuniteta krda, već ga premašuje! I taj broj je premašen tačno u trenutku kada broj aktuelnih slučajeva dostiže svoj maksimum. (Ovo se dešava nezavisno od toga kako promenite parametre – probajte!)

Ovo se dešava zato što u trenutku kada broj ne- nadmaši broj potreban za imunitet krda, tada se dostiže R < 1. A kada je R < 1, tada i broj aktuelnih slučajeva prestaje da raste: dostignut je maksimalni broj zaraženih.

Ako ćete iz ovog čitanja usvojiti samo jednu pouku, neka to bude poruka na sledećem dijagramu – u pitanju je izuzetno kompleksan dijagram, temeljno ga analizirajte:

Ovo znači: NE moramo da zauzdamo sva prenošenja virusa, čak ni skoro sva, da bismo zaustavili COVID-19!

Ovo je paradoks. COVID-19 je ekstremno zarazan, ali da ga zauzdamo, potrebno je zaustaviti „samo“ 60% prenosa virusa. 60%?! Da je to školska ocena, bila bi neka dvojčica. Ali ako je R₀ = 2.5, smanjenjem od 61% dostižemo R = 0.975, koje je manje od 1 i virus je zauzdan! (tačna formula:¹⁵)

(Ako mislite da je R₀ ili bilo koji drugi broj u našim simulacijama premali/prevelik, super je što preispitujete naše pretpostavke! Na kraju ovog vodiča biće još fleksibilnija verzija simulacije u kojoj možete uneti vaše brojeve, i simulirati šta se dešava.)

Sve interevencije protiv COVID-19 o kojima ste čuli – pranje ruku, socijalno/fizičko distanciranje, policijski čas, samoizolacija, praćenje kontakata i karantin, maske, pa čak i „imunitet krda“ – sve one rade istu stvar:

Spuštaju vrednost do R < 1.

U nastavku, hajde da iskoristimo naš „epidemiološki simulator letenja“ da istražimo: Kako postići R < 1 tako da sačuvamo našu mentalnu i finansijsku stabilnost?

Pripremite se, prinudno sletanje...

Narednih nekoliko meseci

...moglo je da bude gore. Evo paralelnog univerzuma koji smo zaobišli:

Scenario 0: Ne učiniti apsolutno ništa

Otprilike jednoj od 20 osoba inficiranih koronavirusom potrebna je intenzivna nega.¹⁶ U razvijenim zemljama kao što su SAD, postoji jedno mesto na intenzivnoj nezi na 3400 stanovnika.¹⁷ Stoga, bolnički sistem u SAD može da podnese da 20 ljudi na svakih 3400 bude istovremeno zaraženo – ili 0.6% populacije.

Čak i kada bi se utrostručio kapacitet intenzivne nege na 2% u SAD, ovako bi izgledao slučaj kada se ništa ne preduzme:

Daleko od dobrog.

Ovo je ono što je Izveštaj Imperial Koledža od 16. marta takođe zaključio: ako se ništa ne uradi, popuniće se svi kapaciteti intenzivne nege, dok je preko 80% stanovništva zaraženo. (Setite se: ukupan broj slučajeva je premašio imunitet krda.)

Čak i kad bi samo 0.5% zaraženih slučajeva preminulo (vrlo optimistična pretpostavka ako nema uslova za lečenje na intenzivnoj nezi) u velikim državama kao što su SAD, sa populacijom od 300 miliona, 0.5% od tih 80% inficiranih predstavlja u stvari 1.2 miliona mrtvih... AKO se ne uradi ništa.

(Dosta vesti i medija na društvenim mrežama izveštava da će „80% biti inficirano“ bez informacije da je to pod pretpostavkom „DA SE NE URADI NIŠTA“. Strah je pretočen u klikove, a ne u razumevanje.)

Scenario 1: Peglanje krive / Imunitet krda

Plan „Peglanje krive“ je bio reklamiran od strane svake zvanične javne zdravstvene organizacije, dok je inicijalno pominjani plan u Velikoj Britaniji pod nazivom „imunitet krda“ bio sveopšte kritikovan. To su u stvari isti planovi. Samo su u VB plan dosta loše predstavili javnosti.¹⁸

Oba plana, s' druge strane, imaju jednu bukvalno fatalnu manu.

Prvo, pogledajmo dva osnovna načina kako se „pegla kriva“: pranje ruku i fizičko distanciranje/udaljavanje.

Češće pranje ruku smanjuje prehlade i grip u razvijenim zemljama za ~25%¹⁹, dok je zatvaranje celog Londona smanjilo kontakte za ~70%²⁰. Stoga, hajde da pretpostavimo da pranje ruku smanjuje R za do 25%, a distanciranje do 70%:

Igrajte se sa ovim kalkulatorom da vidite kako % ne-, pranje ruku i distanciranje smanjuju R:

(Ovaj kalkulator vizualizuje njihov relativni uticaj, i zbog toga izgleda kao da povećanje jednog smanjuje efekat drugog.²¹)

Hajdemo sad da simuliramo šta bi se dogodilo sa COVID-19 epidemijom, da smo od marta 2020. godine češće prali ruke, ali samo sa blagim fizičkim distanciranjem - tako da se R smanji, ali da je i dalje veće od 1:

Tri napomene:

1. Ovo smanjuje ukupan broj slučajeva! Čak i da nemamo R < 1, smanjivanje R i dalje spasava živote, jer se time smanjuje i premašivanje broja zaraženih preko broja potrebnog za imunitet krda. Dosta ljudi misli da se „peglanjem krive“ samo vremenski raširi broj slučajeva bez uticaja na ukupan broj. To je nemoguće u svakom osnovnom epidemiološkom modelu. Ali, zbog toga što su na vestima predstavili „80%+ biće inficirano“ kao neizbežnu stvar, ljudi su mislili da će svejedno ukupan broj slučajeva prosto ostati isti. Netačno.

2. Zbog dodatnih intervencija, aktuelni slučajevi su dostigli maksimum pre nego što je došlo do imuniteta krda. Zapravo, u ovoj simulaciji, ukupan broj slučajeva tek malo premašuje imunitet krda - što je bio i plan Velike Britanije! U tom trenutku je R < 1, što znači da se može odustati od svih ostalih intervencija, i COVID-19 ostaje zauzdan! Da, ako zanemarimo jedan problem:...

3. I dalje dolazi do zauzimanja svih kapaciteta na intenzivnoj nezi. Na nekoliko meseci. (I setimo se, već smo uzeli trostruko veći broj realnih kapaciteta u ovim simulacijama.)

To je bio još jedan zaključak Izveštaja Imperial Koledža od 16. marta, koji je ubedio Engleze da odustanu od svog početnog plana. Svaki pokušaj u ublažavanju (što je smanjenje R, ali i dalje R > 1) će propasti. Jedini način da se izađe iz ove situacije je suzbijanje (smanjenje R tako da bude R < 1).

To znači nemoj samo da peglaš krivu - uništi krivu. Na primer, probajmo...

Scenario 2: Višemesečno zatvaranje (gradova, policijski čas i slično)

Hajde da vidimo šta se dešava ako suzbijemo krivu sa petomesečnim zatvaranjem u kuće, tako smanjimo broj praktično potpuno, a onda se napokon vratimo normalnom životu:

Ups.

Ovo je taj „drugi talas“ o kojem svi pričaju. Čim prestanemo sa zatvaranjem, opet dolazi do R > 1. Onda, jedan preostali (ili neki koji je došao) može da prouzrokuje ponovni skok u broju slučajeva, što je skoro pa podjednako loše kao da smo samo uradili Scenario 0: Apsolutno ništa.

Zatvaranje nije rešenje, već samo restart situacije.

Dobro, šta to znači, mi sad samo treba da se zatvaramo (ili da uvodimo policijski čas) iznova i iznova?

Scenario 3: Naizmenično Zatvaranje-Otvaranje

Ovo rešenje je bilo predloženo prvo u Izveštaju Imperial Koledža 16. marta, a potom i u jednom radu naučnika sa Harvarda.²²

Evo i simulacije: (Pošto se izigrate sa „već nameštenim scenarijem“, možete da probate i vaše rasporede zatvaranja gradova/policijskog časa, menjajući vrednosti klizača dok traje simulacija! Setite se da možete da pauzirate i nastavite simulaciju, kao i da promenite njenu brzinu izvršavanja.)

Ovo bi zadržalo ukupan broj slučajeva ispod kapaciteta invenzivne nege! I mnogo je bolje od zatvaranja gradova na 18 meseci, dok vakcina ne postane dostupna. Jedino što mi treba da radimo jeste.. da se zatvorimo na par meseci, otvorimo na par meseci, i ponavljamo ovo u krug dok ne dođemo do vakcine. (Ili u slučaju da nema vakcine, ponavljamo dok ne dostignemo imunitet krda... u 2022. godini.)

Lepo je što smo nacrtali liniju koja predstavlja „kapacitet intenzivne nege“, ali postoji tu još vrlo bitnih stvari koje mi ne možemo da simuliramo. Na primer:

Mentalno zdravlje: Usamljenost je jedan od najbitnijih faktora rizika za depresiju, anksioznost i samoubistvo. I povezuje se sa preuranjenom smrtnošću u sličnoj meri kao i pušenje 15 cigareta dnevno.²³

Finansijsko stanje: „Šta ćemo sa ekonomijom?!“ zvuči kao da neko više brine o parama nego o životima, ali „ekonomija“ nije samo berza i zarada poslodavaca: to je mogućnost da ljudi zarade za hranu i krov nad glavom za sebe i svoje bližnje, da ulažu u budućnost svoje dece, i uživaju u umetnosti, hrani, video igrama - u svim onim stvarima koje čine život lepim i vrednim. I pored toga, siromaštvo samo po sebi ima katastrofalne posledice po mentalno i fizičko zdravlje.

Ali ne kažemo da smo protiv ponovnog zatvaranja! Vratićemo se kasnije na to "ciklično" otvaranje i zatvaranje. I dalje je daleko od idealne situacije.

Ali, čekajte. Zar nisu Tajvan i Južna Koreja već zauzdali COVID-19? Na čitava četiri meseca, bez dugoročnog zatvaranja?!

Kako?

Scenario 4: Testiranje, praćenje, izolovanje

"Da, sigurno, mi smo *mogli* da uradimo to što su i Tajvan i Južna Koreja uradili na početku, ali sada je previše kasno za to. Omašili smo početak."

Upravo to! „Zatvaranje nije rešenje, ali jeste restart“... i novi početak je ono što nam treba.

Da bismo razumeli kako su Tajvan i Južna Koreja zaustavili COVID-19, potrebno je da razumemo tačne vremenske okvire tipične COVID-19 infekcije ²⁴:

Ako se slučajevi samoizoluju kad shvate da su se razboleli (tj. osete simptome), virus i dalje može da se širi:

I zapravo, 44% svih prenošenja su: pred-simptomatska! ²⁵

Ali, ako pronađemo i stavimo u karantin skorašnje kontakte tog jednog analiziranog slučaja koji ispoljava simptome zaraze... mi zaustavljamo širenje, time što smo jedan korak ispred!

Ovo se zove praćenje kontakata. Ideja je stara, i bila je korišćena u velikoj meri da se zauzda širenje Ebole²⁶, i sada je suština plana kojim su Tajvan i Južna Koreja zauzdali COVID-19!

(Ovim se takođe omogućava i efikasnije korišćenje ograničeno dostupnih testova, za lociranje predsimptomatskih bez potrebe da se testira cela populacija.)

Tradicionalno, kontakti se prikupljaju prilikom intervjuisanja zaražene osobe, ali to je samo po sebi vrlo sporo za vremenski prozor COVID-19, koji je ~48 sati. Zato ljudima koji sprovode intervjue treba pomoć, kao i podrška, u vidu aplikacija za praćenje kontakata.

(Ova ideja nije potekla od inženjera: korišćenje aplikacije da se suzbije COVID-19 je prvobitno bilo predloženo od strane tima epidemiologa sa Oksforda.)

Čekajte, aplikacije koje prate kontakte?... Da li to znači da se odričemo naše privatnosti, dajući pristup Velikom bratu?

Ni pod razno! DP-3T, tim epidemiologa i kriptografa (u koji je uključen i jedan od nas, Marcel Salathé) već rade na pravljenju takve aplikacije - sa javno dostupnim kodom - koja ne otkriva podatke o identitetu, lokaciji, kontaktima, pa čak ni koliko kontakata je osoba imala.

Ovako ona radi:

(Ovde je ceo strip. Detalji oko "varanja"/lažno pozitivnih/i ostalo u fusnoti:²⁷)

Pored timova poput TCN Protocol²⁸ i MIT PACT²⁹, i Apple i Google rade na razvijanju rešenja za praćenje kontakata sa zaštitom privatnosti kroz adaptiranje sistema iOS i Android.³⁰ (Ne veruješ Google/Apple? Ako! Lepota ovog sistema jeste što mu ne treba tvoje poverenje!) Možda će uskoro tvoj zdravstveni sistem od tebe tražiti da instaliraš neku aplikaciju. Ako je obezbeđena zaštita privatnosti i aplikacija ima javno dostupan kod (open-source), molimo te instaliraj je!

Ali šta je sa ljudima koji nemaju pametne telefone? Ili sa infekcijama koje se dešavaju preko kvaka na vratima? Ili sa „stvarnim“ asimptomatskim slučajevima? Aplikacije za praćenje kontakata ne mogu da uhvate baš sva prenošenja... i to je okej! Mi ni ne moramo da ih sve uhvatimo, već samo 60+% da bismo došli do R<1.

(Fusnota o nerviranju oko mešanja termina - predsimptomatskih i "stvarnih" asimptomatskih slučajeva - "stvarni" asimptomatski su vrlo retki:³¹)

Izolacija simptomatskih slučajeva bi smanjila R za do 40%, a odlazak u karantin njihovih pred/a-simptomatskih kontakata bi smanjilo R za do 50%³²:

Čak i bez stavljanja 100% kontakata u karantin, možemo da dođemo do R < 1 bez zatvaranja! Ovo je mnogo bolje za mentalnu i finansijsku stabilnost. (Mislimo da bi vlade trebalo da potpomognu troškove ljudi koji moraju da se samoizoluju/odu u karantin - obezbede testove, osiguraju njihove poslove, subvencionišu odsustvo, i slično. To je i dalje jeftinije od periodičnog zatvaranja čitavih gradova.)

Time bismo održavali R < 1 dok ne dođemo do vakcine, koja će podložne pretvarati u imune . Izvolite imunitet krda, ali na pravi način:

(Komentar: ovaj kalkulator pretpostavlja da je hipotetička vakcina 100% efikasna. Zapamtimo da u realnosti to moramo da kompenzujemo vakcinacijom većeg broja ljudi od onog potrebnog za „imunitet krda“, da bismo zapravo dostigli imunitet krda.)

Dobro, dosta priče. Ovo je simulacija:

1. Zatvaranja na nekoliko meseci, dok nismo u stanju da...
2. Pređemo na „Testiranje, praćenje, izolovanje“, dok ne omogućimo da...
3. Vakcinišemo dovoljan broj ljudi, što bi značilo...
4. Da smo pobedili.

I to je to! To je način da uspešno izvedemo prinudno sletanje ovog aviona.

I to je način na koji pobeđujemo COVID-19.

...

Ali šta ako stvari i dalje idu po zlu? Stvari su već otišle u vrlo pogrešnu stranu. To je strah, i to je dobro! Strah nam daje snagu da smišljamo rezervne planove.

Pesimista pravi padobran.

Scenario 4+: Maske za sve, leto, ciklično otvaranje i zatvaranje

Šta ako je R₀ mnogo veće nego što smo mi mislili, i pored svih intervencija, i blagog distanciranja, mi i dalje ne uspevamo da dobijemo R < 1?

Setimo se, iako ne možemo da dođemo do R < 1, smanjenjem R smanjujemo ukupan broj slučajeva, što znači da spasavamo živote. Ali i dalje, R < 1 je idealno, tako da evo na koje još dodatne načine možemo da utičemo na smanjenje R:

Maske Za Sve:

„Čekajte,“ možda ćete pitati, „Zar se nije pokazalo da maske ne mogu potpuno da zaštite od zaraze?“

I bili biste u pravu. Maske ne mogu da nas zaštite od infekcije³³... one štite druge od nas.

Ako hoćemo da pričamo u brojevima: kada inficirana osoba nosi hiruršku masku ona smanjuju izbacivanje kapljica za do 70% (a one mogu sadržati viruse gripa i prehlade).³⁴ Smanjivanje prenošenja za 70% ima sličan efekat kao što ima i zatvaranje gradova!

No svejedno, mi i dalje ne znamo zasigurno koji je uticaj maski na konkretno COVID-19 zarazu. U nauci se objavljuju jedino rezultati ako ste bar 95% sigurni u njih. (...ok, barem bi trebalo da je tako.³⁵) Maske, bar 1. maja 2020, su manje od „95% sigurne“.

U svakom slučaju, pandemija je kao poker. Ako se kladite samo kad ste 95% sigurni, izgubićete sve što imate. Kao što je skorašnji članak na temu maski u Britanskom medicinskom časopisu primetio³⁶, mi moramo da pravimo analizu potencijalnih uloga i dobitaka i u nesigurnim vremenima.

Ulog: Ako koristimo ručno pravljene platnene maske (koje su ~2/3 efektivne u odnosu na hirurške maske³⁷), to je super jeftino. Ako koristimo hirurške maske, to je skuplje, ali i dalje prilično jeftino.

Dobitak: Čak i ako je šansa 50% da hirurške maske smanje prenošenje sa 0% na 70%, „očekivana vrednost“ je i dalje 35%, što je kao da smo uveli polu-policijski čas! Stoga, hajde da probamo da procenimo da hirurške maske smanjuju R za 35%, umanjeno da odrazi nesigurnost. (Kao i u prethodnom slučaju, možete da se igrate i vidite kako se menjaju ishodi ako menjate parametre pomeranjem klizača.)

(Ostali razlozi za i protiv maski:³⁸)

Samo maskama nećemo dostići R < 1. Ali ako pranje ruku i „Testiranje, praćenje, izolovanje“ spuste vrednost do R = 1.10, i na to dodamo da samo trećina ljudi nosi maske, dostići ćemo R < 1 i virus je zauzdan!

Leto:

OK, ovo nije „intervencija“ koju možemo kontrolisati, ali će pomoći! Neki mediji su izveštavali da leto neće učiniti ništa koronavirusu. Oni su samo delimično u pravu: sâmo leto neće pomoći da se dostigne R < 1, ali hoće umanjiti R.

U slučaju COVID-19, svaki dodatni 1°C snižava R za 1.2%.³⁹ Razlika u stepenima između leta i zime u Njujorku je 26°C⁴⁰, tako da će kao posledica letnjih vrelina vrednost R opasti za ~31%. Što se tiče situacije u Srbiji, razlika između letnjeg i zimskog perioda u protekloj godini iznosi 19.1°C, čime dolazimo do procene da će R opasti za ~23%. Ako pogledamo razliku temperatura između januara 2020. godine i jula 2019. godine, u Beogradu je ona iznosila 22.3°C (R se smanjuje za ~27%), dok je na Zlatiboru 19.2°C (R je manje za ~23%). Prim. prev. ⁴¹

Leto sâmo po sebi neće učiniti da je R < 1, ali kako imamo ograničene resurse, možemo umanjiti neke od intervencija tokom leta – tako da bismo mogli da ih povećamo tokom zime.

"Ciklično" zatvaranje:

I ako sve to i dalje nije dovoljno da dođemo do R < 1... možemo se ponovo zatvoriti.

Ali nećemo morati da prolazimo kroz ciklus 2 meseca u zatvorenom / 1 mesec na otvorenom, iznova i iznova! Kako se R smanjuje, biće nam potreban jedan ili dva "ciklična" zatvaranja pre nego što se pojavi vakcina. (U Singapuru je moralo nedavno da dođe do ovoga, "iako" su uspevali da kontrolišu COVID-19 tokom prethodna 4 meseca. Ovo nije neuspeh: ovo je potrebno za uspeh.)

Evo simulacije „osnovnog“ scenarija:

1. Zatvaranje, praćeno
2. Umerenom količinom politika povećane higijene i „Testiranje, Praćenje, Izolovanje“, sa blagom količinom „Maske za sve“, a zatim...
3. Još jedan „ciklus“ zatvaranja pre nego što vakcina postane dostupna.

Da ne pominjemo sve ostale intervencije koje možemmo primeniti da dodatno snizimo R:

• Restrikcije putovanja uz karantin putnika
• Kontrola temperature u tržnim centrima i školama
• Detaljno čišćenje javnih prostora
• Prelazak na nogovanje umesto rukovanja
• I sve ostalo što će ljudska genijalnost iznedriti

Nadamo se da vam ovi planovi daju nadu.

Čak i u pesimističnom scenariju, moguće je pobediti COVID-19, štiteći našu psihičku i finansijsku stabilnost. Koristeći zatvaranja kao „dugme za reset“, čuvajući R < 1 sa izolacijom slučajeva + prateći kontakte uz zaštitu privatnosti + barem platnenim maskama za sve... i život se može vratiti u nešto skoro-normalno!

Ruke su vam sigurno suve od čestog pranja. Ali, imaćete šansu da pozovete simpatiju u prodavnicu stripova! Imaćete šansu da odete sa prijateljima u bioskop i gledate poslednji holivudski blokbaster. Imaćete šansu da posmatrate ljude u biblioteci, uživajući u činjenici da ljudi nastavljaju sa sitnicama koje život znače.

Čak i u najgorem slučaju... život opstaje.

A sada, hajde da isplaniramo neke od gorih najgorih scenarija. Sletanje na vodu, pripremite svoje prsluke za spasavanje, i molimo pratite svetla do izlaza u slučaju opasnosti:

Narednih nekoliko godina

Dobili ste COVID-19 i oporavili ste se. Ili, primili ste vakcinu protiv COVID-19. U svakom slučaju, sada ste imuni...

...koliko dugo?

• COVID-19 je najsličniji SARS-u, koji oporavljenima daje dvogodišnji imunitet.⁴²
• Koronavirusi koji prouzrokuju tipičnu prehladu daju vam imunitet od 8 meseci.⁴³
• Postoje neki izveštaji o ljudima koji su se oporavili od COVID-19, pa su posle bili ponovo pozitivni na COVID-19 testu, ali je nejasno da li su ovo u stvari greške u testiranju.⁴⁴
• Jedna još-uvek-nerecenzirana studija na majmunima je pokazala da COVID-19 imunitet traje barem 28 dana.⁴⁵

Ali u slučaju COVID-19 i ljudi, prvog maja 2020., „koliko dugo traje imunitet“ je još uvek velika nepoznanica.

Za ove simulacije, pretpostavimo da imunitet traje jednu godinu. Ova simulacija počinje sa 100% , čiji broj eksponencijalno opada, jer oni prelaze u zdrave bez imuniteta , kroz u proseku 1 godinu :

Povratak eksponencijalnog pada!

Ovo je SEIRS model. Drugo „S“ u nazivu označava da postoji povratak u (eng. Susceptible) - podložno stanje ponovo.

Hajde da simuliramo COVID-19 širenje, tokom 10 godina, bez intervencija... pretpostavljajući da imunitet traje samo godinu dana:

U prethodnim simulacijama imali smo samo jedan maksimum kada smo premašivali kapacitete intenzivne nege. Sada ih ima više, i broj slučajeva je konstantno na granici kapaciteta intenzivne nege. (...koje smo, setite se, uzeli da su trostruko veće nego u realnosti.)

R = 1, je endemija.

Na sreću, leto smanjuje R, što će poboljšati situaciju:

Ups.

Kontraintuitivno, leto čini da se skokovi u broju slučajeva pogoršavaju i vraćaju! To je zato što leto smanji broj novih , ali to takođe smanji i broj imunih . To znači da se imunitet umanji tokom leta, stvarajući tako intenzivnija ponavljanja porasta zaraženih tokom zimskih perioda.

Na sreću, rešenje za ovo je prilično zdravorazumsko – vakcinacija svake jeseni/zime, kao što to radimo sa vakcinama protiv gripa:

(Nakon puštanja snimka, probajte vaše simulacije sa različitim kampanjama vakcinacije! Setite se da možete pauzirati i nastaviti simulaciju u bilo kom trenutku.)

Ali imamo i jedno strašnije pitanje:

Šta ako budemo čekali na vakcinu godinama? Ili zauvek?

Da budemo jasni: ovo je skoro neverovatno. Većina epidemiologa očekuje vakcinu za godinu do dve. Tačno je da ne postoji vakcina ni za jedan od koronavirusa, ali to je zato što je SARS suzbijen brzo, a vakcina protiv tipične prehlade nije smatrana isplativom investicijom.

Međutim, istraživači zaraznih bolesti su izrazili sledeća strahovanja: Šta ako ne možemo da napravimo dovoljno vakcina?⁴⁶ Šta ako ubrzamo proces po cenu bezbednosti?⁴⁷

Čak i u scenariju iz noćne more u kojem nema vakcine, i dalje postoje tri izlaza. Slede od najviše do najmanje strašnih:

1) Ponavljanje ciklusa intervencija za dostizanje R < 1, do postizanja „prirodnog imuniteta krda“. (Upozorenje: ovo će rezultirati u velikom broju smrtnih slučajeva i oštećenih pluća. Plus neće raditi ako imunitet ne potraje.)

2) Ponavljanje R < 1 intervencija zauvek. Praćenje kontakata i nošenje maski nam prosto postane nova svakodnevnica u post-COVID-19 svetu, kao što su testovi na seksualno prenosive infekcije i korišćenje kondoma postali nova norma u post-HIV svetu.

3) Ponavljanje R < 1 intervencija dok ne razvijemo tretmane koji čine da COVID-19 mnogo ređe zahteva intenzivnu negu. (Što bi svakako trebalo da radimo!) Smanjivanje potreba za intenzivnom negom sa faktorom 10x je isto što i povećanje kapaciteta u intenzivnoj nezi za faktor od 10x:

Evo simulacije bez trajnog imuniteta, bez vakcine, pa čak i bez bilo kakvih intervencija - samo sa sporim povećavanjem spremnosti da preživimo nove talase:

Čak i u ovom najgorem od najgorih slučajeva... život opstaje.

Možda želite da preispitate naše pretpostavke i probate drugačije vrednosti R₀ i ostalih parametara? Ili želite da simulirate svoju kombinaciju intervencija?

Ovde je simulacija, u kojoj je menjanje svega dostupno (skrolovanjem ćete videti sve kontrole). Simulirajte i igrajte se dok ne zadovoljite znatiželju:

Ovaj osnovni „epidemiološki simulator letenja“ nas je naučio dosta toga. Dozvolio nam je da odgovorimo na mnoga pitanja o prethodnim mesecima, budućim mesecima i budućim godinama.

Konačno, hajde da se vratimo na...

Sada

Avion je potonuo. Uhvatili smo se za čamce za spasavanje. Vreme je da pronađemo kopno.⁴⁸

Timovi epidemiologa i donosilaca odluka (levih uverenja, desnih uverenja, i zajedničkim snagama) došli su do koncenzusa o tome kako pobediti COVID-19, čuvajući naše živote i slobode.

U nastavku je skica ideje, sa nekim (manje-usaglašenim) rezervnim planovima:

Šta ovo znači za TEBE, sada?

Za sve: Poštuj mere lokalnih i nacionalnih vlasti tako da svi možemo izaći iz Faze I što je pre moguće. Nastavi da pereš ruke. Pravi svoje maske. Preuzmi aplikaciju za praćenje kontakata koja poštuje privatnost kada postane dostupna sledećeg meseca. Ostani zdravo, fizički i mentalno! I piši lokalnim donosiocima odluka da se uozbilje i deluju.

Za donosioce odluka: Donesite zakone da podržite osobe koje moraju da se samoizoluju/koji su u karantinu. Zaposlite više osoba da se bave praćenjem kontakata, podržite ih adekvatnim aplikacijama koje prate kontakte i poštuju privatnost. Usmerite više finansija u stvari koje bi trebalo da pravimo.

Za stvaraoce: Pravite testove. Pravite respiratore. Pravite opremu za ličnu zaštitu za bolnice. Pravite testove. Pravite maske. Pravite aplikacije. Pravite antivirotike, profilaktike, i ostale lekove i tretmane koji nisu vakcine. Pravite vakcine. Pravite testove. Pravite testove. Pravite testove. Stvarajte nadu.

Ne umanjujte strah da biste probudili nadu. Naš strah treba da se udruži sa nadom, kao što su izumitelji aviona i padobrana. Pripremanje za strašne budućnosti je takođe i način na koji stvaramo budućnost kojoj se nadamo.

Jedino čega se treba plašiti je ideja da se jedino treba plašiti sâmog straha.